KOMANDANT "BELIH VUKOVA" UBIJEN PRED SUPRUGOM! Likvidacijom mu se odužili za vernost otadžbini: Mauzera prvo sklonili sa slučaja, pa ga ubili dve godine kasnije
Dodajte Kurir u vaš Google izborNavrišila se još jedna godina od mučkog ubistva komandanta Jurišno-izviđačkog odreda Sarajevsko-romanijskog korpusa Vojske Republike Srpske, Srđana Kneževića — legendarnog "Belog vuka". Tog sedmog avgusta 1998. godine, ispred zgrade na Palama u kojoj je stanovao sa porodicom i naočigled svoje supruge, Knežević je pao kao žrtva mučke zasede. U trenutku kada je obavljao dužnost zamenika načelnika Centra javne bezbednosti Srpsko Sarajevo, metak iz zasede prekinuo je život čoveka koji je u najtežim ratnim godinama bio sinonim za hrabrost i nepokolebljivu borbu za otadžbinu. Prošle su decenije, a ubistvo komandanta "Belih vukova" i visokog policijskog funkcionera i dalje stoji kao neizmireni dug pravosuđa prema njegovoj porodici, saborcima i čitavom srpskom narodu.
Od jahorinskih mećava do elitnog odreda
Srđan Knežević rođen je 19. januara 1958. godine u Tvrdimićima. Predratni život proveo je radeći u ugostiteljstvu kao šef sale u hotelu "Panorama" na Palama, ali ga je izbijanje oružanih sukoba 1992. godine zateklo na braniku otadžbine. Nakon prvih ratnih iskustava u sastavu Šeste ličke brigade na Plitvicama i kratkog angažmana u MUP-u Republike Srpske, Knežević ulazi u sastav Jahorinskog bataljona. Nakon pogibije dotadašnjeg komandanta Miloša Vukadina Švabe u februaru 1993. godine, Srđan preuzima zapovedništvo nad jedinicom koja će ući u legendu. Naziv "Beli vukovi" nastao je tokom surove zime 1993/94. godine na Bjelašnici, kada su borci u nehumanim vremenskim uslovima držali linije odbrane, na šta im je pukovnik Vlado Lizdek poručio: "Možete bre, vi ste Beli vukovi".
Odred pod Kneževićevim vođstvom izrastao je u jednu od najrespektabilnijih i najefikasnijih jedinica Sarajevsko-romanijskog korpusa. Od borbi na Turkovićima, Malom i Velikom Jasenu, preko Čemerske planine, Nišićke visoravni i Moševačkog brda, pa sve do teških okršaja na Debelom brdu gde je i sam Knežević teško ranjen 16. maja 1995. godine, "Beli vukovi" su bili tamo gde je bilo najteže. U ključnim operacijama oslobađanja Trnova i odbrane južnog dela sarajevskog ratišta, Kneževićeva jedinica delovala je rame uz rame sa drugim elitnim sastavima, poput Specijalne brigade MUP-a RS i Specijalne jedinice "Panteri" pod komandom Ljubiše Savića Mauzera. Kroz jedinicu je u proseku prolazilo oko 60 boraca, a njih 18 dalo je život za stvaranje i odbranu Republike Srpske.
Pravosudni muk i borba za istinu
Nakon završetka rata i rasformiranja jedinice u proleće 1996. godine, Knežević se stavio na raspolaganje službi bezbednosti kao zamenik načelnika CJB Srpsko Sarajevo, odlučan da se suprostavi posleratnom kriminalu i bezakonju. Međutim, hici iz zasede 7. avgusta 1998. godine prekinuli su njegovu misiju. Predmet koji je 1999. godine započeo pred Okružnim sudom u Srpskom Sarajevu okončan je oslobađajućom presudom za šestoricu osumnjičenih, što je potvrdio i Vrhovni sud RS. Slučaj je potom preuzelo Tužilaštvo BiH, gde decenijama tapka u mestu uz sumnje u nestanak ključnih dokaza iz spisa.
Sin poginulog komandanta, Nemanja Knežević, opisao je ovu pravosudnu agoniju rečima: "Oni su ga ubili jednom fizički, a drugi put pokušavaju da ga ubiju zato što zataškavaju istinu", dok je drugi sin Kosta poručio da "dok je njih, tatinih saboraca i ostalih, neće dozvoliti da ga ubiju drugi put". Ogorčenje nisu krili ni njegovi saborci, a predsednik Udruženja "Beli vukovi", Janko Šešlija, jednom prilikom podsetio je na nepravdu rečima: "Čoveka ubiti radi sitnih interesa, političkih ili finansijskih, ne znam šta je, ali jednog takvog junaka smaći, koji je bio spreman žrtvovati život za Republiku i da sad ne poteže niko, nikakvo pitanje".
Uprkos decenijskom tajanju pravosudnih institucija, sećanje na Kneževića ne bledi. Na Palama danas stoji spomenik Srđanu Kneževiću, dok je u njegovim rodnim Tvrdimićima podignut spomen-kompleks "Beli vuk". Knežević nije bio samo neustrašivi predvodnik u najsurovijim bitkama tokom devedsetih, već simbol oficirske časti, morala i odanosti otadžbini.
Kurir.rs